Tumblreja Dokone Popadije

 Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas ‘biti’ i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.

Horhe Luis Borhes

“Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi
koji su postali robovi nad svojom sudbinom,
žao mi je svih onih nesrećnika
koji su čitavog života pribavljali sebi alibi,
žao mi je onih koji se šitavog života slepo drže jednog mesta,
jer nisu za neko drugo…
žao mi je onih intelektualaca
koji misle da su miljenici vlasti,
žao mi je svih onih koji primaju mito od laskavaca,
žao mi je svih onih nesrećnika
koji tudje mišljenje saopštavaju kao svoje.

Žao mi je svih onih koji misle da nešto znače
u očima onih koji ne znače ništa,
žao mi je svih onih koji nemaju snage da kažu “Ne”,
onda kada se ne može kazati “Da”,
žao mi je svih onih nesretnika
koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je onih koji o istini ne znaju ništa.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava večnost,
žao mi je onih koji idu na premijere,
žao mi je onih koji za trpezom žude za prvim mestima,
žao mi je onih koji su ljubomorni na druge,
koji su tašti i ne mogu se izlečiti od oholosti.

Žao mi je onih koji za svoje ćutanje misle da je principijelnost.
Žao mi je onih koji celog svog života
nisu smeli da rizikuju,
svih onih kukavica koje drhte nad sobom,
negujući svoj strah.
Žao mi je ljudi koji misle da će uspeti na tudju štetu,
žao mi je onih koji mrze ljude sposobnije od sebe…

Žao mi je sebe… Gospode…
Molim te za sve one nesrećnike
koji su sami uzrok svoje nesreće.
Molim te za sebe… “

Iz romana „Uvod u Drugi život”

Na kraju biće opet jedno isto - Desanka Makismović

Kad pomislim da će kao pene nestati
i hridi ove, gde se jutros moja tuga
meša sa gorkim mirisom pelena,
kuda ću minuti ja kao svila zračna
samo, ispod plavih maslina i lovora zelena.

Kad pomislim da je sve ovo što me boli,
i večno tako se čini, samo senka nestalna;
i da će i more ovo, i zvezdu, i planinu snežnu
odneti vreme kao i čoveka,
i suzu njegovu zemaljsku i radost nežnu:

Mirna bih i gorka na pesak ovaj legla
i večito na njemu ostala,
ne tražeci ničemu na ovoj zemlji lek.
Na kraju biće opet jedno isto
sve, ma čime se ispunio vek.
I što bih, onda, činila ma šta
da mi radost dođe ili tuga prestane,
kada sam proleća jednog u maju postala
samo zato da me opet nestane.

By Bogdan Calciu

Jacques Prevert

(via fuckyeahbukowski-hr)

missworded:

Nice Man - makes dinner because he’s an adult and the adults in the household do chores because food is necessary for not dying.

“Nice Guy” - makes dinner because he wants you to fuck him.

Nice Man - puts you in bed after you’ve had too much to drink because people who care…

(via fuckyeahbukowski-hr)